Moderna metoda vitrifikacije pomaže nam, slično kao klasična kriokonzervacija, za dugoročno čuvanje biološkog materijala - ćelija i tkiva. Razlika izmedju kriokonzervacije i vitrifikacije je u tome, što vitrifikacijom do zamrzavanja ćelija dolazi veoma brzo, čime se blokira stvaranje ledenih kristala koji bi mogli da oštete ćelije. Što znači da kod vitrifikacije nije potrebno koristiti nikakve zaštitne supstance, kao što je slučaj sa kriokonzervacijom.
Vitrifikaciju koristimo uglavnom kod zamrzavanja blastocista i neoplođenih jajnih ćelija, gde su rezultati ove tehnike dosta bolji, nego kod klasičnog zamrzavanja (čak 95 % uspešno odmrznutih jajnih ćelija).